Свечаном академијом под називом „Завештање“ одржаном у здању Старе скупштине је у Крагујевцу обележено Сретење, Дан државности Републике Србије. На Сретење Господње, Србија је започела борбу за две вредности: у Орашцу 1804. године за слободу, а у Крагујевцу 1835. године за вредност права – поштено живети, не вређати другог, свакоме своје дати, рекао је у сретењском говору градоначленик Никола Дашић. Сретењским уставом успеси извојевани устанцима добили су законски оквир и тако постали јединствена историјска целина, темељ државе у којој данас живимо. Зато је наша обавеза да истичемо значај тог документа свуда и увек. Да чувамо сећање на искорак и нови живот нације.
Ове године, у складу са актуелном епидемиолошком ситуацијом, рођендан српске државности, славимо скромније. Свет и Србија су на некој врсти прекретнице због глобалног изазова. Корона вирус је наметнуо бројна ограничења у животу и раду. Упркос тешким данима иза нас, имамо довољно разлога за оптимизам. Захваљујући напорима председника Републике Александра Вучића и Владе Србије полако се враћамо на стари колосек. Приступ у духу сарадње и таранспарентности је најважнија порука коју смо донели за будућност. У потпуно новој ситуацији морали смо да идемо новим путем, али у духу Сретењског устава – свима исто, не питајући ко је и чије је, поручио је Дашић.
Сретење мора да буде живо, присутно у нашем друштву, у школству, у нашим животима, у нашим делима, рекла је у својој беседи о Сретењу Марија Обрадовић министарка државне управе и локалне самоуправе. Сретење нас обавезује да сваки грађанин, свако дете у Србији зна колико дуг пут је прошла Србија од мрачне Марићевића јаруге, од тада блатњавог Крагујевца и колико је плаћена страшна цена за одбрану слободе српског народа. Сретење нас обавезује да се сећамо великана попут Карађорђа, Димитрија Давидовића до свих других безимених хероја који су своје животе положили на олтар отаџбине. Кроз овај прзаник упознајемо себе, где смо били, где смо сада и у ком правцу морамо да идемо.
И прошлост и будућност државе сусрећу су управо на овај дан, на овом месту, да утврдимо дуг који имамо према прецима, а да добро пазимо на обавезе које имамо према потомцима. Овај празник нас обавезује да никада не дозволимо да наш народ пати под јармом било какве тираније. Морамо, обавезали смо се и прецима а и деци, да негујемо слободу и демократију као једине темеље наше државе, истакла је Обрадовић.
У уметничком делу програма глумци Књажевско – српског театра извели су игроказ „Завештање“ по тексту Владимира Ђорђевића, у режији Драгана Јаковљевића. Свечаност је употпунио и оркестар Центра „Абрашевић“.